Zašto kosa sedi?

Zašto kosa sedi?

Dobro je poznato da sedu kosu dobijamo kao rezultat redukcije pigmenta, dok sasvim bela kosa ne sadrži pigment uopšte.

U samom početku života, kosa je bela. Kasnije, svoju prirodnu boju dobija od jedne vrste pigmenta koji se zove melanin. Formiranje melanina započinje još pre rođenja. Prirodna boja kose koju ćemo imati u toku života zavisi od rasporeda, tipa i količine melanina u srednjem sloju dlake ili omotaču.

U kosi postoje samo dve vrste pigmenta: tamni (eumelanin) i svetli (feomelanin). Mešavinom ova dva pigmenta u različitim odnosima, dobijamo čitav spektar različitih boja kose.

Melanin je sastavljen iz specijalizovanih pigmentnih ćelija koje se nazivaju melanociti. One se nakupljaju u otvorima na površini kože kroz koje raste dlaka. Ove otvore u kojima nastaje dlaka, nazivamo folikule, a poznato je još i da svaka dlaka raste iz svoje zasebne folikule.

Kako se dlaka u korenu formira, melanociti ubrizgavaju pigment (melanin) u ćelije koje sadrže keratin. Keratin je protein koji sačinjava našu kosu, kožu i nokte. Tokom dužeg niza godina, melanociti konstantno ubrizgavaju pigment u keratin koji čini kosu, dajući mu specifičnu i jedinsvtenu boju.

Međutim, ovaj proces ne traje večno. Sa godinama započinje i redukcija melanina, pa kosa sedi, a ukoliko se to dovoljno dugo nastavi, ona postaje sasvim bela.

Zašto se onda tačno naša kosa pretvara u sedu ili belu?

Svaka folikula dlake ima “melanogenetički sat” koji usporava ili sasvim zaustavlja aktivnost melanocita, pa samim tim i smanjuje količinu pigmenta koji dospeva u dlaku. Ovo se dešava tačno pre nego što se priprema otpadanje dlake, zato nam koren kose uvek izgleda malo bleđi.

Osim toga, kosa sedi zbog starosti i genetskih predispozicija, jer su geni upravo ti koji regulišu iscrpljivanje pigmentnog potencijala za svaku pojedinačnu folikulu. Zato se sve ovo odvija u različitim brzinama za različite folikule dlaka. Za neke ljude se ceo proces odvija brzo, dok se za neke može reći da se lagano usporava tokom više decenija.

Sedenje kose može se izazvati otkazivanjem rada matičnih ćelija melanocita (MSC – Melanocyte Stem Cells). Prestanak rada ovih MSC matičnih ćelija se može javiti kao posledica prekida u slanju signala koji izaziva proizvodnju boje u kosi.

Postoje i mnogi drugi faktori koji mogu uticati na promenu pigmentacije kose čineći je svetlijom ili tamnijom. Naučnici uglavnom dele ove faktore na unutrašnje (interne) i spoljašnje (eksterne).

Interni faktori su:

Genetski defekti
Nivo hormona
Građa tela
Starost

Eksterni faktori su:

Klimatski uslovi
Prisustvo zagađivača
Toksini
Izlaganje hemijskim preparatima

Još nekoliko činjenica:

Prosečan broj dlaka na ljudskoj glavi je od 100 000 do 150 000.
Ljudska vlas je toliko jaka da svaka dlaka može izdržati opterećenje od 100 grama. Prosečna frizura sa komplet dlakama može držati od 10 do 15 tona, kada bi to samo izdržala koža glave.
Ljudske dlake rastu autonomno, tj. svaka dlaka je u svom sopstvenom nezavisnom ciklusu. Da nam sve dlake prate uobičajen ciklus rasta u isto vreme, linjali bismo se!
Ćelije dlaka imaju najvišu stopu u brzini mitoze (ćelijske deobe). Prosečna dlaka raste brzinom od 0.3 mm dnevno, a čak 1 cm mesečno.
Kosa ne može da osedi preko noći. Onda kada se čini da je tako, zapravo se radi o bolesti opadanja kose. Usled većeg stresa, dolazi do pojave naglog opadanja kose poznate pod nazivom alopecia areata, i opadaju dlake sa pigmentom, dok sede ostaju na glavi. Pa je ovo vizuleni trik i kosa deluje kao da je naglo posedela, jer je na glavi ostalo više sedih vlasi nego pigmentiranih.

 


Nedavno objavljeni članci: