Frizure su, tokom godina, bile mnogo više nego samo ukras; one su kulturni artefakti koji su ispleli ljudsku istoriju. Zaronimo dublje u fascinantno putovanje kroz istoriju frizura, prolazeći kroz razne periode, počev od drevnih civilizacija, preko različitih društvenih promena čija karakteristika su bila izražavanja putem stilizovanja kose kao i stalno evoluirajući način izražavanja ličnog identiteta kroz frizure.
Drevni počeci – umetnost pletenja kose
U analima praistorije, pletenje kose javlja se kao prvi vid stilizovanja kose. Pre oko 30.000 godina figurina Vilendorfske venere (figurina je nađena 1908. godine u paleolitskom nalazištu i prikazuje ženu upletene kose) prikazala nam je veoma dugačke i intrigantne pletenice koje se mogu smatrati za osnovu svih nadolazećih stilizacija kose. Kako se društvo razvijalo tako su se menjali i kompleksnost frizura, ali i njena simbolika. Ipak, pletenice su ostale večne.
Frizura kao kulturološki fenomen – više od estetike
Frizure su odavno imale ulogu markera društvenih uloga i promena. One su otelotvorenje ne samo ličnosti, već i mode, opštih i personalnih uslova života, ali pored toga, stil kose predstavlja vizuelno označavanje društvene klase, godina (koje imamo ili koliko se osećamo da imamo), muzike koju slušamo, pa čak i političke ideologije kojoj neko pripada. Odluka da je kosa pokrivena ili otkrivena duboko je ukorenjena u verskim obredima, verovanju, stvarajući jedan vid vizuelnog jezika koji drugoj osobi može mnogo da kaže o ličnim verovanjima i ubeđenjima. Pokrivanje kose, na primer, veliki je deo mnogih kultura. Pa i u Srbiji nije toliko vremena prošlo da se ne sećamo da su žene redovno maramama povijale glavu. U nekim delovima naše zemlje, ovaj običaj se i danas može videti i mora se poštovati.
Elegancija starih civilizacija – simfonija stila
U starim civilizacijama kao što su rimska, grčka ili mesopotamijska, i muškarci i žene veoma su brinuli o kosi i o frizuri. Žene su koristile različite tehnike, od nanošenja mokre gline kako bi dobile lokne, pa do upotrebe raznih metoda za pranje i stilizovanje. Složenost frizura plemkinja u Rimskom carstvu dostigla je neverovatne granice da su ovakvi vidovi stilizovanja zahtevali svakodnevnu pažnju i održavanje osoba koji su radili kao jedan vid frizera, ali i od strane robova koji su bili zaduženi za negu frizure i kvalitet kose.
Srednji vek – skrivanje i otkrivanje identiteta
Tokom mračnog Srednjeg veka, frizure i stilizovanje kose imali su dualnu ulogu – skrivanje, ali i otkrivanje. Žene su često prekrivale kosu kada su bile napolju, odnosno, van kuće, i to uz pomoć različitih mreža za kosu, marama ili različitih velova. Vezivanje kose i njeno pletenje ostali su učestali obrazac modeliranja vlasi. U 16. veku javilo se uzdizanje kitnjastih frizura koje su bile ukrašene najrazličitijim aksesoarima – biserima, perlicama, dragim i poludragim kamenjem, trakama i drugim ukrasima, a sve sa ciljem odašiljanja utiska da se ta osoba zaista kreće (ili želi da se predstavi kako se kreće) u visokim društvenim krugovima. U ovom trenutku, društvo počinje da igra ulogu određivanja ideala lepote.
Perike, pomade i jezik mode tokom 17. i 18. veka
Renesansa je obeležena kao ključna tačka u kojoj se javljaju još napredniji ukrasi i proizvodi za kosu. Tu su perike najneverovatnijih veličina, pomade za kosu, puderi. Pošto je kralj Luj XIII otkrio da gaji neizmerne simpatije prema perikama, njih su počeli da obožavaju i muškarci i žene. Ovaj stil brzo se proširio Evropom. Zlobnici kažu da su ove vlasuljarski ukrasi za glavu napravljeni kako se ne bi videle vaške koje je većina stanovništva imala u to vreme. Perika bi ih pokrila te je bilo teže primetiti da se živuljkice šetaju po nečijoj glavi.
U vreme Vizantijskog carstva, plemstvo je prekrivalo svoju kosu svilenim kapama i bisernim mrežicama, pokazujući i prihvatajući novi jezik mode.
Promena koju je doneo 19. vek i Prvi svetski rat
U 19. veku dolazi do drastične promene muških frizura i to od blago neuredne frizure nadahnute neoklasicizmom, pa sve do oštrog vojničkog stila. Tokom ovog perioda žene su počele da ispoljavaju kulturnu raznolikost, od stila Mimi Kakushi, japanske frizerke koja je prva uvela čuvene talase u frizure, kao i druge potpuno inovativne stilove. U Evropi je postala moderna natapirana kosa ukrašena perlicama, češljićima i cvećem.
Dvadesete godine 19. veka – trendovi za svakoga
U godine između dva velika rata donele su seizmičke promene. Žene su prihvatile kratku kosu i bob frizuru. Kada se Drugi svetski rat konačno završio, nežniji pol poželeo je da se odmori i prepusti mekšim i prirodnim stilovima. Sedamdesete su bile godine dugačke kose, slobodne ljubavi, venaca od cveća… Frizura je postala vid individualnog načina izražavanja.
Raznolikost danas
U savremenom periodu u kojem živimo, raznolikost frizura prosto je fascinantna. Sa druge strane, uvek postoje neka društvena očekivanja i rodne norme. Bez obzira na to da su određena društva kroz istoriju tradicionalno imala dugačku ili kratku kosu nevezanu za pol i rod (kao što su, na primer, Vikinzi), socijalni poredak neretko očekuje rodno odobrene stilove kose, a naročito u određenim poslovnim krugovima. Diskriminacija, javno sramoćenje ili problemi na radnom mestu potencijalno mogu izazvati velike probleme za osobe koje ne žele da se povinuju ovim normama. Afro-Amerikanci su odigrali veliku ulogu u izazivanju društvenih zabrana i to prihvatajući svoju prirodnu kosu i negujući svoju kulturu kroz izražavanje preko frizure.
Kako posmatramo ovaj kratak pregled perioda koje smo obradili ne možemo a da na primetimo da je kosa, zapravo, jedna vrsta dinamičkog platna koje reflektuje kulturološko izražavanje, lični identitet i društvenu dinamiku. Od drevnih pletenica do modernih priča o frizurama je svedočanstvo stalnom menjanju načina ljudske kreativnosti i ličnog izražavanja. Svako vreme doprinosi ovom mozaiku i vizuelnom dijalogu koji nadilazi vreme i prostor.
